hvala onima koji svraćaju :)
01.04.2008., utorak
|
eto vjerujem da će ovo biti zadnji post koji pišem.pišem u petak danas ga postam i to je to,što se tiče mene.neću više ni pisati jer me dere inspiracija,nemam net i ovo mi je razdoblje kao i prije 2godine.užasno.sve šta sam tada željela događa mi se,sad samo fali da me netko kokne hahaha...nema smisla da si dajem lažne nade kad ih više nema i voljela bi da ovaj post bude kvalitetan,a ne besmislen kao drugi.sad pišem kad tata radi popodnevnu smjenu a brže-bolje poslat ću si ga preko maila pa postat. želim reći da ne visite previše na netu,izađite van,provocirajte,tucite,živite.makar imali jednog prijatelja zabavite se s njim.nemojte biti kao ja.živi mrtvac.jest da imam neki humor,da se smijem od srca svaki dan,ali nemam prave prijatelje osim jedne koja mi je kao sestra.krivo mi je zbog toga jer ne mogu ovo šta sam nabrojala,a opet drago jer kod mene su ljudi prepokvareni da bi im se uopće obratila.nakon par tjedana otkako sam pobjegla sam se posvađala sa tatom,pa je sve bilo normalno,pa opet svađa,i sad opet normalno.rođendan mi je propao zbog mene koja sam bila,onako «bašmebrigazasve»,nisam ni reagirala na poklone ni ništa.rekla sam da mi se spava.ustvari,fali mi ujkova bivša i nitko mi ga nije čestitao,samo neki iz razreda.i to je nešto,ali ne dovoljno jer se natječu tko će ranije čestitati pa da se kurče.stereotipi -.- da nisam bila onakva možda bi prošao dobro.žao mi je što se tata potrudio da me obraduje,što je ranije otišao sa posla samo da kupi potrebne stvari.to sve govori o meni.nikad nisam bila dobra praunuka,unuka,nećakinja a kamoli kćer,mislim da jedino u čemu sam dobra jest prijateljica.možda drugima nisam najbolja ali od svih uloga koje imam u tome se stvarno trudim.u očima moje obitelji sam totalno pala,barem da se iskažem u prijateljstvu.nikad na nikog neću ostavit neki utisak,ali voljela bi da me se sjećaju.bilo kao ološa,najdivnije osobe na svijetu,kao anđela,smetnje samo da me ne zaborave.možda nitko i nebi mogao,ipak zadajem im toliku brigu i neznam šta sve tako da...ove godine sam,sa stankama,plakala najviše.mrzim suze i šta mogu osjećati.da ostanem bez osjećaja bilo bi mi lakše,ali eto vam ga dokaz da sam ljudsko biće.onako,stanem u svoj kut u sobi gdje su kutije sa posterima,crtežima i lyricsima stavim moju najdražu glazbu,pognem glavu i suze krenu.možda bi taj prizor bio tužan,i jest,kao i kad bi netko prije mjesec-dva pogledao moju ljevu ruku.možda sam tužna,ne zbog mene na kraju-jebeš mene,nego zbog svega.bilo za svijet,društvo,nešto što sam mogla imati,jedne prijateljice iz pazina kojoj je mnogo gore nego meni.ja na moju situaciju gledam,onako bahato,ali neželim povrijediti obitelj.više me živcira što znam da ima puno ljudi koji su živi anđeli a isto im je kao njima.što je sada meni možda sam zaslužila,a neki stvarno nisu.možda tata ima pravo-možda sam sebična.neznam ni pravu definiciju te riječi,ako on kaže da je tako onda je sigurno tako.stvarno nije bio bogznašta kad sam bila klinjo,no od moje13 se trudi.nečemu me želi naučiti,što se života tiče.sad nije prekasno i drago mi je što mi je sada tata,baš je ljepo to reći.moj tata,sumnjam da sam mu sada najdraža osoba ili jesam li uopće na toj listi.želim mu reći hvala za 2007. i ovu godinu.za moje postupke prije tih godina nije mi žao,na kraju nikad mi se nije ispričao ni ja njemu. živcira me što nisam neka definirana osoba.kako bi rekla-nisam ni crna a ni bijela.siva.dobro ne.50% crna,50% ostale boje osim bijele.bijela je čista,a rijetki u svom opisu nose bijelu boju.ona je boja boga.mislim da sad imam PMS malo prije sam cmizdrila a sad bi zajebavala majku.slušam muziku,da pojačam malo?ma neću,onda bi me sprašila XD Blogerica vera je mrtva,neko vrijeme.neću ni dolazit,nekima ću komentirat kad nas pusti na informatici.ako je ikomu stalo neka sluša nymphetamine,to je pjesma mog života,soundtrack,kako tko hoće.sad ju slušam.jbt.koliko puta sma ju slušala i nikako da mi dosadi,ni ne želim ali se čudim. zapamtite-ne kiši zauvijek.svaka tuga je savršen privid,normalno da dok ju proživljavate ne mislite tako,možda shvatite kad prođe.evo šta sam naučila od Zrinke, cure koju sam upoznala preko neta.uvijek govorite voljenima koliko vam znače.a koliko ponosni bili kažite im to.kad sam ja to rekla mojoj frendici prasle smo u smijeh i skoro bile izbačene sa fizike,ali znamo da je tako.ali dok govorite osobi koliko vam znači i da ju volite nikad ne recite(naprimjer)«znaš da mi puno značiš i da te volim».ne!ništa ta osoba nezna,nitko i nezna.kažite «značiš mi,volim te».i primjetila sam neki dan da kad kažem da ću nešto do kraja života,brzo propadne.kažem da ću voljeti nešto do kraja života jer znam da je tako,drugi dan me sva ta euforija prođe.bolje da vjerujem da ću to nešto voljeti do kraja života nego da kažem da će baš tako biti.kad tako nešto kažem,dobim nogom u dupe od boga.hahaha XD ništa neznam-ja vjerujem.nitko nezna šta mislim o njemu-ja dam do znanja. ovo je pisala ain (hebrejski-ništa),demon u anđeoskim očima(koji oštro gleda u kutiju cedea)i dahlia,anđeo u demonskom glasu (koji nježno pjeva «sweet child o' mine»).vjerujem da znate da ovo piše veronika,ali vas zbunjuju ain i dahlia jer neznate šta želim s njima.jednostavno,ja sam polu zla osoba.svi smo mi demoni,pali anđeli,samo nitko to ne želi priznati.možda bi trebala zavoljeti moj život,ipak sam se dobro zabavila u ovih 14godina ali isto tako sam i plakala.ništa nije perfektno,tako ni život.nije prekasno što sam to naučila,ha :I ?ma jebeš to. idem ja sada.a vi mi uživajte.neznam kako da pozdravim budući da duuugo neću pisati.to znam,jer ja neželim više a i nemam taj blagoslov od neta :( XD sad mi svira «say goodnight» od bulleta. «heavens waiting for you.just close your eyes and say goodbye...»,aj čeka me raj sljedećih par minuta.hihihi pa-pa |
19.02.2008., utorak
|
skužili ste da na blogu nema starih posteva i sl.sve sam izbrisala.razlog je jednostavan;stari mi je pročitao cijeli blog i pošizdio i morala sam izbrisat. iskreno,žao mie što je sve pročitao ali samo zbog toga što je pročitao one najstarije postove u ojima je pisalo da ga mrzim i slično.jebeno mie žao jer ga ne mrzim.od tolike sramote sam pobjegla.pjesme koe to opisuju su my immortal,the dark road,whisper. pobjegla sam kod frendice koje je samnoim pobjegla u poreč,ustvari krenule smo u poreč na autobusnu stanicu sve dok se nie javila starom na mob i rekla mu da dođe po nju.to se događalo 10.2. od 18-0. došavši kuči morala sam se suočiti sa ukučanima i njihovim suzama.jebemti nemogu vjerovat da su plakali za mnom.uvijek sam htjela to,osjetit da netko zbog mene plače.a opet mie bilo žao.prvo sam dobila kaznu da bacim robu i cdove i zamjenim nečim normalnim.plakala sam satima pjesma koa to opisuje je behind the smile.tek dan poslije sam počela komunicirat sa roditeljima.vjerujte,nikad u životu nisam se tako dobro slagala sa tatom.baš kao kad sam prije dvije godine maštala.nevjherojatno mie drago.a mama?ona je valjda prolupala,sve je živcira.hehehe,mamu sam sjebala. sada:imam staru odječu,stare cdove i kupila sam još jedan cd.nesmijem na net i tata mie izbrisao account na kompu pa sad pišem u školi.koi moroni...-.- mislim ovi u školi sad moram iči,ne mogu komat nikome niti pisat više. volin vas sve i budite mi dobro. pa-pa da nadodam:buzo mie rođendan(20.3.) i neki dan sam zabila puno koševa u košarci.mislim da če mi dobro iči košarka.komala bi ja vama ali nije fer da ljudi iz škole čitaju vaš život.mislim,nisu dostojni toga. pisala bi o onoj noči kad sam pobjegla.noč je tako magična...probajte jednom kroz prozor od sobe gledati u nebo oko pola noči.trebate čuti onaj zvuk povjetarca,stabla.sve je tiho,kao na groblju.nije da sam pod dojumom samo zbog ovoga kao na groblju,več cijela scena.vjerujte,svakakve gluposti vam se motaju po glavi.meni je pala na pamet neka scena iz djetinjstva u kojoj se moja sestrična kresla po glavi i imala crvenu crtu.hh! zapamtite:nikad ne bježite od kuče!!ne zbog roditelja ili jer nemate plan,več zbog toga jer če vam starci popit mozak kad se vratite.sječate se onog dečka o kojem sam pisala u zadnjem postu?evo,poželila sam da bude sretan makar po cjenu da meni bude kao prije dvije godine.eto,slično je kao prije dvije godine,ali su mama i tata zamjenili uloge.ako je netko skužio tko je to može li mi reči jeli sretan?fala :-) neču pisati postove,nije fer da pišem ako ne komam.vjerujem da ču brzo dobiti net nazad.za emo bičwu:htjela sam ti komati onaj post o gladnoj djeci,sve sam napisala samo sam trebala poslat.ali u tom momentu je ušao stari i počeo provjeravat net.jebiga,ali bio je dobar post.pišite mi :( i da,anđelu je brzo rođendan 1.3. sretan rođendan:) ajde,sad stvarno moram iči,provjeravam komentare!hvala ovima koji svračaju =) pa-pa  |
